Ste­van La­bu­do­vić ro­đen je 28. de­cem­bra 1926. go­di­ne u Be­ra­na­ma, u po­ro­di­ci ugled­nog be­ran­skog knji­ža­ra Mi­lu­ti­na La­bu­do­vi­ća. Osnov­nu ško­lu za­vr­šio je u Be­ra­na­ma, gim­na­zi­ju je po­ha­đao u rod­nom gra­du, a ma­tu­ri­rao je u Sme­de­rev­skoj Pa­lan­ci. Fo­to­gra­fi­jom je po­čeo da se ba­vi kao de­se­to­go­di­šnjak, ka­da je od oca do­bio svoj pr­vi fo­to-apa­rat. Od ta­da je sni­mao va­ro­ške mo­ti­ve, do­ga­đa­je i lič­no­sti. Za­vr­šio je film­sku ško­lu, po­sli­je če­ga se za­po­šlja­va u „Film­skim no­vo­sti­ma”, gdje je do pen­zi­o­ni­sa­nja ra­dio kao film­ski sni­ma­telj. Fo­to­gra­fi­sao je zna­me­ni­te lič­no­sti i do­ga­đa­je u biv­šoj SFRJ, bio u prat­nji pred­sjed­ni­ka Jo­si­pa Bro­za Ti­ta i pra­tio rad kon­fe­ren­ci­ja i za­sje­da­nja Or­ga­ni­za­ci­je Uje­di­nje­nih na­ci­ja u Nju­jor­ku, kon­fe­ren­ci­ja Po­kre­ta ne­svr­sta­nih ze­ma­lja, kao i bi­la­te­ral­ne su­sre­te ju­go­slo­ven­skih i svjet­skih dr­žav­ni­ka. Kao lič­ni sni­ma­telj, pe­de­se­tih go­di­na, pra­tio je Ti­ta na „Pu­tu mi­ra” u Bur­mi, In­di­ji, In­do­ne­zi­ji, Egip­tu, Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, Eti­o­pi­ji, i Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma. U Be­ra­na­ma (ta­da­šnjem Ivan­gra­du) na­pra­vio je broj­ne film­ske za­pi­se i fo­to­gra­fi­je, ko­je se da­nas na­la­ze u film­skim ki­no­te­ka­ma i fo­to-zbir­ka­ma, me­đu ko­ji­ma je naj­zna­čaj­ni­ja re­por­ta­ža, za ju­go­slo­ven­ske me­di­je, ve­za­na za po­sje­tu Ur­ha Ke­ko­ne­na, pred­sjed­ni­ka Fin­ske.
Me­đu ve­li­ka­ne film­ske umjet­no­sti uvr­stio ga je, sva­ka­ko, nje­gov film­ski i re­vo­lu­ci­o­nar­ni rad to­kom Al­žir­ske re­vo­lu­ci­je, jed­nog od naj­ve­ćih do­ga­đa­ja u isto­ri­ji 20. vi­je­ka. U Al­ži­ru je bo­ra­vio tri i po go­di­ne, gdje je na­pra­vio mno­štvo film­skih re­por­ta­ža i fo­to­gra­fi­ja, ko­je su ob­i­šle ci­je­li svi­jet, či­me je do­pri­nio da osta­tak svi­je­ta sa­zna isti­nu o pra­ved­noj bor­bi, oslo­bo­di­lač­kog, an­ti­ko­lo­ni­jal­nog po­kre­ta al­žir­skog na­ro­da.
Za ne­mjer­ljiv do­pri­nos i do­ka­za­ne za­slu­ge za po­bje­du re­vo­lu­ci­je, do­bit­nik je naj­zna­čaj­nih voj­nih i dr­žav­nih od­li­ko­va­nja NDR Al­ži­ra, i je­dan od naj­cje­nje­ni­jih pri­ja­te­lja Al­ži­ra, o če­mu svje­do­če i broj­ne po­ča­sti te ze­mlje, što je kru­ni­sa­no kum­stvom sa Hu­a­ri Bu­me­di­je­nom, biv­šim pred­sjed­ni­kom Al­ži­ra, kao i du­go­go­di­šnjim pri­ja­telj­stvom sa Ab­de­la­zi­zom Bu­te­fli­kom, sa­da­šnjim pred­sjed­ni­kom Al­ži­ra. La­bu­do­vi­ća, ko­ji je po­stao i nje­gov na­ci­o­nal­ni he­roj, Al­žir ni­je za­bo­ra­vio, kao ni do­pri­nos ko­ji je Ju­go­sla­vi­ja pru­ži­la sti­ca­nju ne­za­vi­sno­sti. Nje­go­va ka­me­ra, ori­gi­nal­ni fil­mo­vi i fo­to­gra­fi­je iz­lo­že­ni su u rat­noj zbir­ci Isto­rij­skog mu­ze­ja u Al­ži­ru, u sa­li ve­li­ka­na, i u Voj­nom mu­ze­ju.
La­bu­do­vi­će­vom pre­da­nom ra­du u naj­ve­ćoj arap­skoj ze­mlji pr­vi put je po­sve­će­na iz­lo­žba 2007, ka­da su nje­go­ve fo­to­gra­fi­je iz al­žir­skog ra­ta iz­lo­že­ne u Na­ci­o­nal­nom ar­hi­vu u Al­ži­ru. Ta­da ih je i do­ni­rao al­žir­skoj dr­ža­vi, ko­ja ih je smje­sti­la u po­se­ban fond na­zvan „Fond La­bu­do­vić”. Tom pri­li­kom di­rek­tor ar­hi­va mu je uru­čio Pla­ke­tu za­hval­no­sti za rad jer je do­pri­nio na­ci­o­nal­nom kul­tur­nom i isto­rij­skom bo­gat­stvu te ze­mlje. Na­ci­o­nal­ni ar­hiv Al­ži­ra je utvr­dio da je to­kom svog ra­da sa ALN-om sni­mio 83 ki­lo­me­ta­ra film­ske tra­ke, 27 fil­mo­va i 274 fo­to­gra­fi­je.
Po­vo­dom dr­žav­nog pra­zni­ka Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, Sre­te­nja Go­spod­njeg, 2017. go­di­ne, pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke Sr­bi­je To­mi­slav Ni­ko­lić, od­li­ko­vao ga je sre­br­nom me­da­ljom za za­slu­ge u kul­tu­ri i jav­nim dje­lat­no­sti­ma. Do­bit­nik je naj­vi­šeg op­štin­skog pri­zna­nja Na­gra­de „21. jul”, za­vi­čaj­ne Op­šti­ne Be­ra­ne, kao i naj­vi­šeg op­štin­skog pri­zna­nja za 2016. go­di­ne Grad­ske op­šti­ne Ra­ko­vi­ca u Be­o­gra­du, na ko­joj ži­vi vi­še od 50 go­di­na.
U ma­ju 2012. go­di­ne, u okvi­ru pro­sla­va pe­de­se­to­go­di­šnji­ce ne­za­vi­sno­sti Al­ži­ra, nje­go­vi film­ski ma­te­ri­ja­li iz­lo­že­ni su u Mu­ze­ju Sa­vre­me­ne umjet­no­sti u Al­ži­ru, u okvi­ru iz­lo­žbe o ulo­zi film­ske sli­ke u ra­tu. Iste go­di­ne, pred­sjed­nik Al­ži­ra, Ab­de­la­ziz Bu­te­fli­ka, od­li­ko­vao ga je or­de­nom za na­ci­o­nal­ne za­slu­ge (la méda­il­le du Méri­te na­ti­o­nal), či­me se po­ka­za­lo da, ni po­sli­je po­la vi­je­ka, Al­žir ni­je za­bo­ra­vio he­roj­ski do­pri­nos ovog sni­ma­te­lja.
I kao pen­zi­o­ner na­sta­vio je svo­ja is­tra­ži­va­nja, kao što je fo­to­gra­fi­sa­nje Srp­skog voj­nog gro­blja iz Pr­vog svjet­skog ra­ta u Al­ži­ru. Ovo gro­blje, sa 324 hum­ke srp­skih voj­ni­ka i jed­nog Ru­sa, pred­sta­vio je se­ri­jom iz­lo­žbi fo­to­gra­fi­ja „Srp­sko voj­no gro­blje De­li Ibra­him u Al­ži­ru”, u or­ga­ni­za­ci­ji Dru­štva pri­ja­te­lja Al­ži­ra Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Jed­nu od iz­lo­žbi pri­re­di­la je u ho­lu Na­rod­ne skup­šti­ne Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i pred­sjed­ni­ca Ma­ja Goj­ko­vić.
Je­dan je od ini­ci­ja­to­ra i osni­va­ča Dru­štva pri­ja­te­lja Al­ži­ra u Be­o­gra­du.
La­bu­do­vić je pre­mi­nuo je u Be­o­gra­du, 25. no­vem­bra 2017. go­di­ne.D.J.